Hidrosfera - osnova

HIDROSFERA – VODE NA ZEMLJI

1. Okeani – Tihi ili Pacifik, Atlantski ili Atlantik, Indijski i Severni ledeni (Međunarodna hidrografska organizacija je 2000. godine izdvojila i Južni okean koji je ograničen 60ºS, tj. nalazi se južnije od navedenog uporednika ili paralele)

-          pogledaj u atlasu između kojih se kontinenata nalazi svaki pojedini okean?

-          koji ga kontinenti ograničavaju na pojedinim stranama sveta?

2. Oblici razuđenosti obale su: moreuzi, zalivi, poluostrva i ostrva.

-          pronađi u atlasu veće moreuze, zalive, poluostrva i ostrva.

3. Fjordovi su uski zalivi strmih i visokih strana koji duboko zalaze u kopno. Nastali su potapanjem ledničkih dolina – valova. Norvešku još nazivaju i ‘’zemlja fjordova’’.
4. Svetsko more ili svetski okean čini jedinstvena vodena površina na Zemlji koja se sastoji od okeana i mora.
5. 70% površine Zemlje otpada na vodene površine.

-          površina Zemlje je oko 510 mil. km²; vodene površine se porstiru na 361 mil. km², a kopno zahvata 149 mil. km².

6. Svojstva morske vode su slanost, temperatura i providnost. Po tim se odlikama razlikuje voda svetskog mora.
7. Voda svetskog mora je u stalnom kretanju. Postoje tri vida kretanja morske vode: talasi, morske struje i plima i oseka.

-          talasi nastaju pre svega pod uticajem vetrova, ali i podmorskih zemljotresa i vulkanskih erupcija (cunami)

-          morske struje se kreću pod uticajem stalnih vetrova (stalni vetrovi su pasati i zapadni vetrovi); Tople morske sture se kreću od ekvatora prema polovima, a hladne od polova prema ekvatoru);

-          plima i oseka nastaje pod uticajme privlačne sile Sunca i Meseca. (Sunce je jedina zvezda u Sunčevom sistemu i oko Sunca se okreću sve planete (8). Mesec je zemljin prirodni satelit ( Merkur i Venera nemaju satelite).

8. Vode na Zemlji možemo da podelimo na:

-          slatke i slana;

-          tekuće i stajaće;

-          površinske i podzemne.

9. Isparavanje je prelaženje vode u gasovito stanje.
10. Kondenzacija je prelaženje vode iz gasovitog u tečno stanje.
11. Isparavanje i kondenzacija su procesi kroz koje se odvija kruženje vode u prirodi.
12. Izdan predstavlja sloj podzemne vode koja leži na vododrživom - nepropustljivom sloju.
13. Mesta na kojima podzemna izdanska voda izbija na površinu naziva se izvor.
14. Kod svakog vodotoka (potok, reka) razlikujemo izvor i ušće. Izvor je mesto gde nastaje vodotok, a ušće je mesto gde se reka uliva u drugu reku, jezero, more ili okean.
15. Suva rečna korita u Africi se nazivaju vadi, a u Australiji krikovi. Suva rečna korita u pustinjama su dokaz da je u prošlosti na tom prostoru bila drugačija, vlažnija, klima.
16. Rečni sistem čini glavna reka sa svim svojim pritokama.
17. Rečni sliv je prostor sa kojeg se sve vode slivaju, otiču u jedno jezero more ili okean.
18. Reka Srbije pripadaju slivu Crnog, Jadranskog i Egejskog mora.
19. Rečnu mrežu čine svi vodotoci jedne teritorije.
20. Razvođa su uzvišenja koja razdvajaju slivove.
21. Jezera su veća udubljenja na kopnu ispunjena vodom.
22. Jezera delimo na:

      a) prirodna – tektonska (Velika jezera u Severnoj Americi) i erozivna (lednička ili glacijalna koja u narodu nazivaju ''gorske oči'' (Livadičko na Šar planini koja se nalazi na granici Srbije i Makedonije i čini prirodnu granicu između njih), eolska-Palićko, kraška, rečna-Obedska bara (mrtvaja reke Save))?

      b) veštačka (Đerdapsko na Dunavu koji na tom prostoru čini prirodnu granicu Srbije i Rumunije).

23. Depresija predstavlja deo kopna koji se nalazi ispod morskog nivoa (Mrtvo more).