понедељак, 23. мај 2016.

Pripremna nastava - Geografija 5. Litosfera i Atmosfera



PLANETA ZEMLJA

LITOSFERA


  1. Litosfera je zemljina kora.
  2. Unutrašnja građa zemlje
    1. Zemljino jezgro
    2. Omotač jezgra – nalazi se u testasto-tečnom stanju. Materija koja izgrađuje ovaj omotač naziva se magma.
    3. Zemljina kora – litosfera – čvrst stenovit omotač
1.     Kontinentalna kora – veće debljine 30-70 km
2.     Okeanska kora – manje debljine 5-10 km
  1. Zemljina kora – litosfera se sastoji od 3 vrste stena:
    1. Magmatske stene – nastaju hlađenjem usijano tečne lave na površini Zemlje ili magme u njenoj unutrašnjosti – graniti bazalt
    2. Sedimentne stene – nastaju taloženjem ostataka biljnogi životinjskog sveta ili čestica drugih stena u morimai jezerima – krečnjaki peščar.
    3. Metamorfne stene – nastaju preobražajem magmatskihi sedimentnih stena u zemljinoj kori usled velikog pritiskai temperature – preobražajem krečnjaka nastaje mermer (planina Venčac u Šumadiji)
  2. Litosfera se sastoji od litosfernih ploča
  3. Zemljotresi nastaju usled pomeranja litosfernih ploča. Litosferne ploče se pomeraju zbog toga što leže na testasto tečnoj magmi koja se pomera.
  4. Najviše zemljotresai vulkanskih erupcija ima na prostoru gde se dodiruju litosferne ploče.
Najpoznatija vulkansko-trusna oblast na Zemlji je ‘’vatreni pojas Pacifika’’ – prostire se na obodu Tihog okeana, Pacifika,i zahvata istočni priobalni pojas Azijei zapadnu obalu Severnei Južne Amerike
  1. Kod zemljotresa razlikujemo epicenter – mesto na površini Zemlje gde se zemljotres najviše oseća, gde je razaranje najvećei hipocentar – mesto u unutrašnjosti litosfere gde se nalazi žarište zemljtrese, oblast gde se dodiruju litosferne pločei gde je zbog njihovog pomeranja nastao zemljotres.
  2. Unutrašnje sile Zemlje su sila Zemljine teže (gravitacija)i Zemljina unutrašnja toplota. Tektonski pokreti nastaju delovanja unutrašnjih sila. Tektonskim pokretima nastaju najkrupniji oblici u reljefu zemljine površine – kontinentii okeanski base, planinei kotline.
Mlade venačne planine nastaju horizontalnim pomeranjem zemljine kore. One su više, imaju oštre vrhove, strme stranei pružaju se u vidu venaca (venačne).
Mlade venačne planine po kontinentima PRONAĐI IH NA KARTI – NE UČI NAPAMET
Evropa: Dinarske, Karpatsko-balkanske, Apeninske, Pirinejske, Alpi, Kavkaz.
Azija: Pontijske planine, Tavor, Elburs, Hindukuš, Pamir, Himalaji, Karakorum, Tijanšan, Kunlun;
Afrika: Atlas;
Severna Amerika: Koridljeri (Stenovite planine, Primorske planine, Sijera Nevada, Kaskadske);
Južna Amerika: Andi;

Stare gromadne planine su nastale vertikalnim pomeranjem zemljine kore. Niže su od mladih venačnihi imaju oble vrhovei blage padine.
Stare gromadne planine po kontinentima: PRONAĐI IH NA KARTI – NE UČI NAPAMET
Evropa: Rodopske (Srpsko-makedonska masa u Srbiji: Besna kobila, Jastrebac, Dukat, Ruj), Olimp (Zevs, Hera…), Središnji ili Centralni masiv, Švarcvald (izvorište Dunava), Harc, Šumava;
Azija: Altaj;
Severna Amerika: Apalači;
Južna Amerika: Gvajanske planine i Brazilske planine;
Australija: Australijski Alpi.

  1. EROZIJA JE PROCES RAZARANJA I ODNOŠENJA ZEMLJIŠTAi STENOVITE PODLOGE, A AKUMULACIJA JE PROCES NAGOMILAVANJAi TALOŽENJA RAZORENOGi ODNEŠENOG MATERIJALA

VRSTE EROZIJA

1.     DENUDACIJA predstavlja proces spiranjai odnošenja površinskog sloja zemljištai ogoljivanje stenovite podloge. Intenzitet denudacije zavisi od količine padavina, nagiba terenai vegetacije.
2.     FLUVIJALNA ILI REČNA EROZIJA je proces pri kome reka oblikuje reljef. Akumulativni oblici fluvijalne erozije su aluvijalne ravni, delte, rečna ostrva - ade. Erozivni oblici koje stvara reka su rečno korito, rečna dolina. Kanjonii klisure su rečne doline strmih strana koje nastaju u planinskim predelima , dok rečne doline u nizijima imaju blago nagnute stranei široko dno. Pošto reke u nizijama sporije teku, zbog malog nagiba terena, one stvaraju meandre..
3.     ABRAZIJA – proces oblikovanja reljefa radom talasa na morimai jezerima. Talasi svojom snagom neprekidno menjaju reljef obalai pomeraju je na račun kopna. Klif je jedan od oblika koje talasi stvaraju u reljefu obale.
4.     EOLSKA EROZIJA – je proces oblikovanja reljefa radom vetra. Najizraženiji uticaj vetra na reljef je u pustinjamai predelima koji su izgrađeni od peskai lesa. Oblik u reljefupeščane dine.
5.     GLACIJALNA ILI LEDNIČKA EROZIJA – je proces pri kome lednici oblikuju reljef.  Lednici su velike ledene reke koji danas nastaju na planinama iznad snežne granice.  Lednici se formiraju u udubljenju na planinama koje nazivamo  cirk. Dok se spuštaju niz planinu stvaraju korito kroz koje teče lednik,  to je lednički valov. Materijal koji lednik nosi zove se morenski materijal.
6.     KRAŠKA EROZIJA – je proces rastvaranja krečnjaka pod uticajem vode. Krečnjak je sedimentna stena nastala u plitkim morimai jezerima taloženjem ostataka živog sveta (ljušturai skeleta koji se sastoje od kalcijum karbonata).Voda rastvara krečnjačku stenui stvara:
a) Površinske oblike kraške erozije – škrape, vrtače, uvalei kraška poljai
b) Podzemne oblike kraške erozije – pećinei jame.


PLANETA ZEMLJA

ATMOSFERA

  1. Atmosfera je vazdušni omotač Zemlje.
  2. Vazduh je smesa gasova (78% N(azot), 21% O (kiseonik) i 1% CO2(ugljen dioksid), vodena para i ostali gasovi.
  3. Funkcije atmosfere ili čemu služi atmosfera:
    1. Svojim postojanjem i sastavom obezbeđuje život na Zemlji,
    2. Štiti Zemlju, u određenoj meri, od zračenja koje dolazi iz kosmosa npr. ultraljubičaste zrake koje dolaze sa Sunca apsorbuje ozonski sloj u atmosferi, ali pošto je on u izvesnoj meri oštećen, ‘’ozonske rupe’’, velika količina UV zraka dolazi do površine Zemlje i zbog toga moramo smanjiti izlaganje sunčevom zračenju tokom leta i tokom dana kada je zračenje najjača,
    3. Štiti Zemlju od meteorita koji pri prolasku kroz atmosferu Zemlje usled trenja sa česticama vazduha sagorevaju.
  4. Atmosfera se sastoji od nekoliko slojeva: troposfera, stratosfera, mezosfera i termosfera
  5. Troposfera obuhvata 80% ukupne mase atmosferai u tom, prizemnom delu (10-12 km visine) se odvijaju život u atmosferi i procesi koji imaju uticaj na život na Zemlji.
  6. Zagrevanje atmosfere – sunčevi zraci neznatno zagrevaju atmosferu pri prolasku kroz nju, oni dolaze do površine Zemlje i zagrevaju površinu Zemlje, a površina Zemlje zagreva atmosferu.
    1. Zagrevanje atmosfere zavisi od
                                                    i.     Upadnog ugla sunčevih zraka
                                                  ii.     Vrste podloge – voda, zemlja, pesak, stene, beton…
                                                iii.     Vegetacije – otvoreno polje, travnata vegetacija, šuma.
-        Najviša temperature na Zemlji je izmerena u Libijskoj pustinji (Afrika) 57,8°C
-        Ovo merenje nije zvanično priznato tako da je najviša temperatura izmerena u Dolini smrti (SAD, Severna Amerika), 56,7°C (,5,6,7,).
-        Najniža temperature je izmerena na Antarktiku 1960. godine -88,3°C
  1. Vreme je trenutno stanje atmosfere ili vremenskih elemenata (temperature, padavina, vetra, vlažnosti vazduha…)
  2. Klima je višegodišnji režim vremena.
  3. Vreme se tokom dana menja dok se klima menja tokom godine, a značajnije promene klime se dešavaju u dužem vremenskom periodu. Npr. poslednje ledeno doba, kada je klima na Zemlji bila drugačija, je završeno pre 10-tak hiljada godina, 10 000 godina, i od tada do danas se nije bitnije menjala.
  4. Klimatski faktori ili modifikatori menjaju klimu nekog mesta.
Klimatski faktori su:
·       Geografska širina – sa porastom geografske širine, od ekvatora prema polovima, smanjuje se temperature, jer se smanjuje i upadni ugao sunčevih zraka.
·       Reljef
o   nadmorska visina: sa porastom nadmorske visine se smanjuje temperaturei vazdušni pritisak, a povećava količina padavina;
o   pravac pružanja planina: planine mogu da se prostiru tako da sprečavaju da vlažne vazdušne mase sa kopna prodru dublje u unutrašnjost tako da se padavine izlučuju bliže moru, dok se u unutrašnjosti, zbog manje količine padavina, formiraju pustinjske, polupustinjske I uopšte sušnije oblasti nego što bi bile kada planine ne bi postojale na tom mestu ili kada bi bile niže. (Himalaji, Kordiljeri Severne Amerike)

·       Raspored kopna i mora: pored mora je klima vlažnija i toplija nego u unutrašnjosti kopna.
·       Morske struje: tople morske struje zagrevaju priobalni pojasi povećavaju količinu padavina, dok hladne morske struje rashlađuju klimu.

  1. Vremenski elementi su:
    1. Sunčevo zračenje, insolacija – meri se heliometrom, a izražava u satima tokom godine (koliko dugo sija Sunce tokom godine u nekom mestu),
    2. Temperatura vazduha -  meri se termometrom, a izražava u °C, (sa porastom nadmorske visine temperature se smanjuje za 0,6°C na svakih 100 m,
    3. Padavine – mere se kišomerom, a količina padavina se izražava u mm(/m2/god.)
    4. Vazdušni pritisak – meri se barometrom, a visina vazdušnog pritiska se izražava u milibarima (mb), normalan vazdušni pritisak, na nivou mora, iznosi 1013mb
    5. Vetar – pravac i brzina vetra se određuje Vildovim vetrokazom. Pravac se opisuje stranama sveta (istok, zapad, severozapad…), a brzina vetra se meri izražava m/s ili km/h.
    6. Vlažnost vazduha se meri higrometrom a izražava u procentima, %,
    7. Oblačnost – se ne meri instrumentima već meteorolog procenjuje kolika je površina neba prekrivena oblacima (20%, 50%, 100%)

  1. Vetar je horizontalno kretanje vazduha od oblasti višeg prema oblasti nižeg vazdušnog pritiska. Vetar, kretanje vazduha, nastaje zbog razlike u vazdušnom pritisku, a razlika u vazdušnom pritisku nastaje zbog razlike u temperaturi pojedinih delova Zemlje, a zbog čega dolazi do razlike u temperaturi? (pogledaj 57. Zagrevanje atmosfere)
  2. Vetrovi se prema trajanju I prostoru u kome duvaju dele na tri grupe:
    1. Stalne (planetarne) – istočni vetrovi u hladnim pojasevima, pasati u žarkom pojasu.
    2. Periodične (sezonske) – monsuni: leti duvaju sa mora na kopno I donose padavine, a zimi sa kopna na more I tada su suvi vetrovi. Duvaju u južnoj Aziji, Indiji. Da li tokom zimskog monsuna pada sneg I temperature padaju ispod 0°C
    3. Lokalnekošava, duva u severoistočnom delu Srbije, duva sa istoka I dopire do Subotice na severu, Šida na istoku Srbije I Niša na jugu.
  3. Kruženje vode u prirodi
    1. Ispravanje je prelaženje vode iz tečnog u gasovito stanje
    2. Kondenzacija je prelaženje vode iz gasovitog u tečno stanje.
  4. Klimadijagram










  1. Tipovi klime i odlike.

Žarki pojas (svi tipovi klime u ovom pojasu su topli, sem onih na višim visinama na Andima i na visokim planinama Jezerske visoravni u Africi Kilimandžaro i Kenija, najbitnija je razlika kada padaju kiše)

Oko Ekvatora vlada ekvatorska klima – stalno toplo i vlažno vreme
Severnije i južnije od ekvatora, oko 10° geografske širine, vlada tropska klima ili zona letnjih kiša: toplo tokom cele godine, a kiše se izlučuju leti, dok je zima sušni period.
Oko povratnika na obe polulopte se prostiru pustinjske oblasti – stalno suvo i toplo vreme. Velika razlika između dnevnih I noćnih temperatura.
Monsunska klima ili tropsko-monsunska vlada u južnoj (Indijsko poluostrvo) I delovima jugoistočne Azije (Indokinesko poluostrvo) – pogledaj periodične vetrove monsune (64. pod b).
Umereni toplotni pojas
Sredozemna klima – topla i suva leta i blage i kišovite zime. Najveći prostori pod ovom klimom se prostiru oko Sredozemnog mora u Evrope i manji delovi Severne i Južne Amerike I Australije, između 30°- 40° N i S.
Okeanska klima – zapadne obale Evrope i Severne Amerike. Velika količina padavina ravnomerno raspoređena tokom godine i sveža leta i blage zime.
Kontinentalna klima – zastupljena između 40°- 60° geografske širine u delovima kontinenta koji su udaljeni od okeana.4 godišnja doba, proleće i jesen kišovita godišnja doba, leto suvo i toplo, a zima hladna sa snegom.
Subpolarna klima – vlada u oblastima oko polarnika. Zime traju i do 10 meseci, a leta kratka i sveža.
Polarna klima – se nastavlja na subpolarnu klimu i zastupljena je na širem prostoru oko polova. To je proctor večitog snega i leda.

Planinska klima – vlada na visokim planinama žarkog i umerenog pojasa. Sa porastom nadmorske visine smanjuje se temperature a povećava količina padavina. Zime su duge i hladne sa mnogo snežnih padavina,a  leta kratka i sveža, a prelazna godišnja doba su slabo izražena.

Pretežno jedan tip vremena tokom godine imaju ekvatorska, pustinjskai polarna klima
Ekvatorska – toplo i kišovito
Pustinjska – toplo i suvo
Polarna – hladno i suvo



Нема коментара:

Постави коментар